Aikido je klasična borilačka veština čija je forma i filozofija utemeljena nedugo posle Drugog svetskog rata u Japanu. Osnivač aikidoa, Morihei Uešiba je na osnovu svog iskustva i osnovnih elemenata iz drugih borilačkih veština koje je izučavao, stvorio veštinu koju je nazvao “aikido”.

Značenje naziva aikido je: “ai” – harmonija, usklađivanje; “ki” – energija; “do” – put. Harmonija ili usklađivanje, podrazumeva neopiranje i usklađivanje sa protivnikovom energijom koju koristimo kako bi sa što manje fizičke snage kontrolisali protivnika. Ki predstavlja energiju kako protivnika tako i onoga ko izvodi aikido tehniku. Proizvod dve energije predstavlja aikido tehniku koja u svom fizičkom smislu izgleda vrlo elegantno, pritom veoma efikasno u eventualnoj samoodbrani. Do predstavlja put ili način za postizanje aikija. Naravno, filozofija aikido veštine je mnogo kompleksnija od pomenutog. U početku osoba uči aikido tehniku i njene osnove, a kasnije uz pomoć aikido tehnika usavršava sebe. Preme tome, umeće u aikidou se ne meri brojem tehnika, nego usavršavanjem sebe kroz aikido uz pomoć naučenih tehnika.